Strahovi
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: DIF, Niš

САДРЖАЈ
Страхови...................................................................................3
Страх, паника, ужас.................................................................3
Адекватни страхови.................................................................5
Трема.........................................................................................6
Анкциозност.............................................................................8
Забринутост..............................................................................9
Страх у психопаталогији.......................................................11
Анкциозност у психопаталогији..........................................12
Литература.............................................................................13
СТРАХОВИ
Страхови су група осећања која особа има када процени да је угрожена она или нека њена вредност, а да не може да се адекватно супротстави објекту или ситуацији која је угрожава. Постоји више врста страхова: страх, паника, ужас и стрепња.
Некада се плашимо када нам неко упери пиштољ, некад имамо предиспитну трему, а некад ни не знамо порекло своје стрепње. Већина нас не воли та осећања, али страх је нормална појава и саставни део наших емоција. У еволутивном смислу, сврха страха је преживљавање и самозаштита индивидуе, као и заштита њених вредности. Једини урођени страхови, односно страхови који се испољавају и код беба, јесу страх кад се измакне подлога и страх на изненадне јаке звукове. Беба ће, такође, реаговати страхом и на болове свих врста. У току развоја појављују се и тзв. развојни страхови специфични за одређен узрастни период детета. На пример, страх од мрака се јавља крајем друге или у току треће године живота, повећава се, и у петој години је веома интензиван.  Средински, генетски и пренатални утицаји, као и интелигенција утичу на степен склоности развоја страхова код деце. Родитељи, поготову мајка, су ти који ће својим реакцијама утицати на интензитет и даљи развој урођених и развојних, као и на појаву нових страхова. С обзиром да се већина страхова учи, код деце не треба охрабривати и учвршћивати неадекватне или ирационалне страхове, али не треба ни забранити њихово изражавање. Уплашено дете треба што пре утешити узимањем у наручје, миловањем, љуљањем и храбрењем тихим гласом, а тек онда постављати питања о извору страха и разуверавати ако је страх неадекватан.
СТРАХ, ПАНИКА, УЖАС
Страх осећамо када проценимо:
да нас или неку нашу вредност угрожава објекат или ситуација
да објективно не можемо да се супротставимо сили која нас угрожава (ако проценимо да смо ми моћнији од угрожавајуће силе, тада ћемо вероватно реаговати љутњом и агресивношћу)
да бисмо могли да се уклонимо из те ситуације (за разлику од панике код које нисмо сигурни да можемо да побегнемо из ситуације)
Паника и ужас се од страха разликују по трећој процени. Код панике нисмо сигурни да можемо да побегнемо или да спречимо претњу, док код ужаса (страве, престрављености) процењујемо да нема излаза из ситуације.  Страх, паника и ужас се односе на ситуацију овде и сада. За разлику од њих, стрепња је скуп страхова (забринутост, трема и анксиозност) усмерених у будућност.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]